Школа у манастиру Драча 1915.године
Школа у Драчи
Код манастира Драче постоје два конака: стари, који су подигли сељаци околних села, и нови, који је подигао војвода Тома- Вучић Перишић. У старом конаку, отприлике око 1830 године, прорадила је прва школа у томе селу. Више од двадесет села служило се овом школом.Године 1856 сазидана је нoва школска зграда у Драчи. У новој школи учили су као ђаци ђенерал Панта Срећковић и професор Милош Зечевић.
Чланак Ж.С.Ђорђевића: „Школе у Шумадији у прошлости“; Шумадија у прошлости и садашњости, издање Југословенског дневника, Суботица 1932.
Друга, овако развијена школа, била је у манастиру Драчи. Већ је поменуто да је овде, крај манастира, школа радила још 1732. године. У време Првог устанка она није радила а према истраживању више аутора на истом месту је поново отворена 1830. године. У склопу манастира постојала су два конака – стари, кога су подигли сељаци из околних села, и нови, кога је подигао Тома Вучић Перишић. Када је школа прорадила 1830. године стари конак је коришћен за њене потребе. Пошто су ову школу похађали ученици из двадесетак села, приземље је коришћено за смештај и исхрану деце. Нова зграда је подигнута тек 1856. године.
Неки истраживачи тврде да је први учитељ у Драчи био Димитрије Путник, отац Војводе Путника. Међутим, ова тврдња се тешко може прихватити. Наиме, Димитрије Путник је рођен 1813. године а др Саво Скоко вели: »Димитрије Арсенијевић Путник се са женом Маријом настанио у Крагујевцу као учитељ у једној основној школи где је стекао глас најбољег учитеља у Србији. Ту му се 24. јануара 1847. године родио син Радомир као четврто дете по реду.“57 Према томе, 1830. године Димитрије Путник је имао само 17 година, а већ се доселио у Крагујевац и ту запослио у једној школи. Поред тога евидентарано је да је Димитрије Путник био на служби и у време када је основна школа у Крагујевцу била вежбаоница учитељске школе (1871— 1877). Отуда он није могао да почне своје службовање 1830. године, већ можда неколико година касније. С обзиром да је школа у Драчи била смештена у конаку манастира, вероватно је и настава била у манастирској организацији. Манастир је од оснивања имао добру репутацију (био је близу града, имао је пространу парохију и добру економију , па је могао имати и учене калуђере који су могли да воде наставу. А пошто ни ова школа није евидентарана у попису из 1835/36. године, то се може закључити да је радила као манастирска школа, коју је манастир основао, издржавао и у њој изводио наставу.
Књига: „Школе и просвета Шумадије у XIX веку“, Миливоје Петровић, Крагујевац, 2003.