(1788-1859)

Портрет настао 1841. године, уље на платну, аутора Јована Поповића. Портрет је насликан у време када је Тома Вучић Перишић био један од најмоћнијих људи у Србији.

Представљен је у репрезентативној и скупоценој оријенталној ношњи која указује нањегов висок државнички положај. Окренут традицији, носио је такву одећу, чак и онда када је у Србији већина грађанске елите прихватила европски начин одевања.

Кратка биографија

Рођен 1788. у Баричу, приликом сеобе родитеља Перише и Стане у Срем. Завичај оца му Перише је село Горња Врбава у Горњој Гружи. Брат од рођеног стрица био му је враћевшнички архимандрит, касније митрополит српски Мелентије Павловић. Научио је да чита у манастиру Враћевшници. Био је обичан војник у Првом српском устанку. У Хаџи Продановој буни био је један од гружанских вођа уз Петра Туцаковића из Честина. Од 1814. ступа на политичку сцену Кнежевине Србије и постаје један од најмоћнијих, најутицајнијих и најбогатијих људи у Србији. Од највећег кнежевог пријатеља временом се претворио у највећег непријатеља династије Обреновић. Био је настањен у Вучковици, старешина- кнез кнежине Груже у периоду 1822.-1830. Целог живота залагао се за интересе његових гружана који су му увек били верни и захвални- „и камен у води и лист у гори био је за Тому Вучића“. Повратком кнеза Милоша Обреновића на власт 1859, Вучић је затворен и убијен по кнежевом налогу.

Био је велики добротвор и задужбинар у гружанском крају- задужбина му је црква у селу Закути, обновио је цркву манастира Драче, био је дародавац Каменачке цркве у Честину и манастира Враћевшнице.